Pomalo o svemu 2 by aleksijenko

• Overview
• Chapters
• Invite

Summary

Brak

Ko o cemu baba o ustipcima. Obzirom da sam se prvi put udala u veliku "poznatu" "starosedelacku" porodicu (ja sam dosljak u tom gradu) po pravilu nepisanom trebalo je se vencati i u crkvi. Meni se to nije bas dopalo, jer svako ima svoje stavove i predubedjenja, ali moradoh. Elem, odemo moj tadasnji i ja da zakazemo vencanje. I posto smo ga zakazali za jel' neki dan, pitam ja popa: "Kako se razvodi crkveni brak?"

Malo je reci da je ostao zabezeknut..samo je promrmljao:"redovnim putem!"
I danas kada sa ove vremenske distance vratim film unazad i sama se sebi nasmejem zbog tog pitanja. Raspitivanje nikad nije visak.

Elem, vencasmo se na oba mesta. Secam se i mog odlaska u toalet hotela u kome je bila svadba. Onako u onoj vencanici (iznajmljenoj, naravno) malo je potesko se kretati po doticnoj prostoriji. I taman da se vratim gore u salu, kad jedna od onih zena koje sve vole da znaju postavi neko pitanje akonto mog braka na koje joj odgovorih: "Ma, dok traje, traje!"

Kao sto na pocetku rekoh, pravu istinu o svojoj "novoj" porodici sam saznala neposredno posle ulaska u njihovu kucu. Bez majke, otac glava kuce, dva sina i cerka i ja. Odmah je nastao kurslus izmedju zaove mi i mene. Dje ce dvije zene u istoj kuci da se slazu..ma koliko se ja trudila da ugodim, nije islo.

Onda smo zauzeli svoje pozicije i tako je to trajalo dok sam tamo bila. Svekrvu nisam imala ali sam imala vrsilaca duznosti svekrve (muzeve tetke) cak tri. To je trebalo izdrzati i evo me..prezivela sam.
Kao prvo non stop su dolazile u kucu da vise sta to mlada sprema, kako se vladam, sta radim, kako kuvam..ma ukratko popele su mi se na glavu. A tek ono cmakanje, po 5 puta dolaze svaki dan i svaki put se ljube sa ukucanima. To je prvo sto sam prekinula.

A od muzica, ni pomoci ni zastite. E pa, kad je tako, onda cemo po mojem. I tako lepo, nas zivot sam organizovala na svoj nacin, sa sto manje dodira sa okolinom.

Ciscenje zajednickih prostora je bilo posebna prica. Pa sta dalje da kazem, kad mi je zaovica jedared usla u kupatilo koje sam prala i iznenadila me pitanjem "Pa ti to stvarno peres kadu i lavabo?"
Ili, orahove stepenice koje je svojerucno postavio svekar, su morale biti prane jednom nedeljno specijalnim rastvorima, ali to se mojoj zaovi nije svidjalo. Tako da je ispalo da sam samo ja cistila (trospratnu kucu).

Jedne prilike odem na sprat u cizmama, a moj svekar se "izbezumi" sto ja to po tim stepenicama idem obuvena: "Ja cistim, pa cu i da idem obuvena!"
Da ne bih stalno cistila ulazno predsoblje, postavila sam neki linoleum (koji je stajao na krovu, neiskoriscen) radi lakseg odrzavanja a koji, sada vec bivsi svekar nije dao da se skloni..posle mog odlaska ..a to mi je ispricala njegova rodjena sestra (jedna od onih v.d. svekrvica) posle nekoliko godina.

Ukratko, taj moj prvi brak je bio potpuni fijasko, sudar dva razlicita mentaliteta, na rocistu za razvod o njemu sam iskljucivo pricala kao o "drugoj strani", sto je sudiju posebno nerviralo.

Jednom odem da uzmem lekove za roditelje. Sedim u bolnickom hodniku i cekam da me Dr prozove. Dodje jedna starija gospodja i puf, sede pored mene i odmah zapoce pricu, tj najnovije abrove. (Aber na turskom je glas, a abrovi su ogovaranje).
I od svih gradjana, ona opauci po meni. Posto sam videla da me nezna, da me je zaboravila (a to je bila ona zena iz hotelskog toaleta s pocetka ove price).

I tako ja saznadoh o sebi, mnoge stvari koje ranije nisam znala. Zena se raspricala i ja pocela aktivno da ucestvujem u njenoj prici. Pa je pitam, a kako Vi to znate? Pa Vi niste ziveli u toj kuci, niste ni najblizi komsija pa da nesto vidite od zivota to dvoje ljudi? Ona prica li prica.
Najveca njena provala je bila kad je rekla, da sam zvala Bosnjake na Slavu a kao to nije vreme kad se pripadnici druge vere zovu u kucu. Naravno da cu zvati moje komsije kao sto i oni mene zovu na svoje proslave.

Pa je bila prica kako ja pravim sve lokalne recepte a kao ja bih trebala nesto posebno da jedem jer sam iz centralne Srbije poreklom. Prokomentarisala je i moje cekanje ispred pekare, Ramazanskih pitaljki kao nesto sto je po njoj van pameti. Jadan onaj covek s kime se ozenio? Nije on to jadnicak, zasluzio. Onda se okrenuvsi paru prekoputa i znacajno im saopstila kako sam ja zamislite ponistila i crkveni brak i to jedina u regionu!?

I tako, nabrajala je sve moje tzv. "grehe", dok me Dr nije prozvala. A kad me je prozvala, stojeci na vratima, obratila sam svojoj do malopre, sagovornici, recima:" Ja sam ta osoba o kojoj smo pricale sve vreme! Bas smo se lepo ispricale! Dovidjenja!"

Gospodja sveznalice je promenila boju u licu, izasla iz hodnika, uzela svoju knjizicu sa saltera, ispusila cigaretu smirenja i vise joj lekar nije trebao, tog dana.

Kad sam izasla od lekarke, covek koji je sve vreme sedeo preko puta nas dve, mi je rekao: "Posumnjao sam ja da si to ti! A svaka ti cast kako si sa njom pricala i davala joj za pravo..samo trebala si je jos zapitkivati.."

Eto, to je prica iz malog grada u kome se sve zna. Da li toliko dobro poznajemo svoje komsije da o njima mozemo pricati kao ova zena?

Latest feedback

Login to leave feedback Login to leave feedback