Poslednji cistokrvni vampir by Urosh

• Overview
• Chapters
• Invite

Summary

Poslednji cistokrvni vampir

 

Ljudi nikada nisu bili jedina stvorenja na Zemlji. U dubokim i ne istrazenim predelima sakrivenim u senkama hiljadugodisnjih stabala drveca zive mnoga bica koja itekako uticu na zivote ljudi. Bica koja ih usrecuju, tuze, ozivljavaju ali i ubijaju. Bica koja se krecu brzinom svetlosti i koja ce vecini ljudi zauvek biti mit ili ne dokuciva realnost koju prikrivaju duboko u sebi samo zato sto nemaju snage da ih razumeju. Cak i pre prvih homosapiensa kao intaligentna bica nastali smo mi, vampiri.

Vampiri nisu ljudozderi koji besomucno i bezdusno piju krv i ubijaju ljude. Vampiri su misticna, drevna i veoma mocna bica kojima su pored fizickih i mentalnih sposobnosti veoma izrazena i osecanja zbog kojih se dogadjaju tragicna ubistva ljudi. Oni samo traze nesto toplo i bitno, nesto sto je sama srz zivota kako bi se sto vise priblizili ljudima, nazalost to dovodi do ubistava. Ja sam vampir, pripadnik jednog od najstarijih klanova poznatom po mnogim podvizima u svim ratovima koji su vampiri vodili sa drugim bicima. Istorija vampira nije najsjajnija, postojao je period kada su nas ubijali i mucili pa se dosta vampira infiltriralo medju smrtnike mesajuci se sa njima tako da skoro svi vampiri u svojoj porodici imaju mesance sto im znacajno smanjuje moci, sve osim jedne porodice koja je ostala cista i ponosna na svoj, bogom dani, dar. Porodica koja nije zelela da se njihovim venama prosiri ta vrela tecnost koja bi im poput kljucale vode przila tkiva. Koja je zelela da kroz njih tece krv hladna kao led i bistra kao najcistija voda. Ja sam pripadnik te ,cistokrvne, porodice sto mi znacajno pojacava moci i cini me najjacim vampirom koji je ikada hodao planetom. Sva osecanja koja covek moze da dozivi kod vampira su 100 puta jaca, u mom slucaju jaca se 300 puta. Kada bih bio srecan bio sam u stanju da obletim planetu brzinom svetlosti, a kada sam bio besan niko oko mene nije ostajao ziv, cak i da je upitanju neko meni jako blizak, zbog toga su pocele da kruze price da se kuje plan da me ulove sto me je cinilo jako nervoznim. Sve sam redje ostajao u opipljivom i sve cesce zauzimao oblik furije. Udovi i ledja nestaju u vidu crnog dima a zubi naglo rastu sto se najvise odnosi na ocnjake.U pocetku sam se sve cesce osamljivao, potom sam zamenio dan za noc, kako je tenzija rasla sve sam dublje upadao u depresiju. Tada se to desilo, video sam cobanina kako u daljini cuva ovce, u meni je zavladalo ono divlje, ono misticno sto vodi rastresite vampire pravo na ljude. Osetio sam snazan miris, miris koji mi je do tada bio nepoznat, a ipak sam u ga u isto vreme raspoznavao, bio je to miris koji mi je govorio:“ubij“. Cuo sam kako mu lupa srce, kako mu vene blago pulsiraju u naletu vrele krvi. Ustremio sam se brzinom svetlosti i zario mu ocnjake u vrat. Osetio sam kako mi zubi probijaju kozu i zarivaju se u venu. Osetio sam njegov puls sto mi je dodatno dizalo adrenalin. Izvadio sam ocnjake i poceo da lizem vrelu krv koja je sikljala iz rane, uzivao sam u ukusu te ,najneophodnije, tecnosti. Krv mi je pekla kozu a njen miris milovao nozdrve i omamljivalo ionako hipnotisan mozak. Sutradan sam se porobudio na obliznjem drvetu sav ulepljen krvlju. Svega cega se secam bila je jarka zelja za krvlju i destrukcijom. Vratio sam se u klan unezveren. Iako nisam nikome nista rekao ubrzo su svi saznali za seljana. Primetio sam sjaj u ocima kod drugiih vampira koji me probadao poput strele i govorio mi da nisam pozeljan. Tenzija je postala neizdrziva. Nocima bih se budio negde daleko obliven znojem razblazenom krvlju lezeci po raskomadanim lesevima. Nisam znao nista a ni kako se to desavalo jednostavno je nesto upravljalo mnome, bio je to haos, divlja energija zatvorena duboko u nama. Jednog dana sam primetio cuvenog lovca na vampire kako me, pod punom opremom, trazi. Bila je to kap koja je prelila casu. Ono divlje i mracno u meni je ponovo nadjacalo prisebnost i pretvoren u furiju divljacki sam ga napao. Lovac nije imao iskustva sa vampirom te smage. Bio je zatecen i ukocen od straha. Prijao mi je osecaj dominantnosti nad njim, onako bespomocnim u mom zagrljaju. Prijao mi je taj pogled ocaja i nalet straha i panike koji je kuljao iz njega, uzivao sam dok sam slusao njegove poslednje krike, udarce srca i uzdahe. Ni sam nisam siguran sta se tacno desilo, neki ocevitci tvrde kako ga je nesto poput mracnog dima obmotalo i unistilo, nazalost to sam bio ja. Nakon nekoliko sekundi od njega su ostale samo uspomene. Znao sam da su ga unajmili clanovi mog klana. Sve ono dobro u meni odavno je nestalo. Sve ono najgore zavladalo mnome. Pretvoren u furiju odjurio sam u klan i napravio masakr. Nakon dvadesetak vampira koji su zavrsili zivot u crnom dimu koji se kovitlao oko mene odjurio sam dalje, lebdeo sam uvidjajuci plen u svemu sto se mrda i koga sam, vise iz nekog hira, morao da unistim. Prolazili su dani, meseci i godine. Svakoga dana ubijao sam sve sto vidim. Nazivali su ne tamnim demonom i moje ime se nalazilo na svim poternicama. Uzbudjivao me je zvuk, miris i osecaj bespomocnih ljudi uhvacenih u kovitlac haosa i besa koji je kuljao iz mene. Kosti su krckale, krv sikljala urlici probadali, a ja sam uzivao. Sa lica mi se slivala krv koja je, prelivajuci se preko sasusene kapala meso zivotinja, sto je odlika kultivisanih vampira, jeo sam samo ljudsko, krvavo meso puno nevinosti i dobrote,  sto se odlika malog broja odbeglih vampira koji su jedini vampiri poznati smrtnicima. Zbog njih o nama kruze price o ubistvima i smrtonosnim poljubcima jer su suvise slabe da bi se preobrazili u furiju. Nakon godina i godina lutanja sreo sam savrsenstvo. Bila je to vampirica toliko lepa da je samo jedan pogled na nju u meni smirio sav haos koji je divljao. Imala je dugu plavu kosu koja je poput krila vilovnjaka lagano leprsala na vetru. Bila je izuzetno svetle puti i plavih, gotvo prozracnih, ociju. Nije postojala tacka na njoj koja mi se nije svidela. Vracen u prvobitan oblik prisao sam joj i ,opcinjen njenom savrsenosti, upoznao. Nisam hteo da je lazem. Rekao sam joj ko sam, rekao sam i to kako sam to postao. Mislio sam da ce odjuriti glavom bez obzira u zelji da nestane iz mog vidokruga, medjutim to se nije dogodilo, bila je puna razumevanja i dobrote. Jako smo se brzo zblizili. Nedugo nakon prvog susreta vise nisam mogao da zamislim jedan trenutak bez nje. Nalazila se svuda oko mene. Izgradio sam kolibu duboko u sumi gde sam mirno ziveo. Obozavao sam da je gledam, da pricam sa njom obozavao sam gotovo sve vezano za nju. Vidjali smo se dosta puta svakog dana i vodili dubokoumne razgovore koji su iz mene izbacili i ono malo zivotinjskog sto je ostalo. Mislila je toliko cisto, toliko pozitivno i andjeoski da sam dosta puta pomislio da je uzviseni oblik vile. Kada vampiri vole oni vole do poslednjeg atoma snage. Vole svim delovima tela i na sve moguce nacine. Bio je to prvi put da mi se tako nesto dogodi. Veza je postajala sve cvrsca i cvrsca vidjali smo se sve cesce i konacno odlucili da zivimo zajedno. Medjutim, dana kada je trebalo da dodje ona se nije pojavila, to se desilo i narednog kao i dana posle njega. Ispitivao sam sebe i svoje korake bezbroj puta i nikako je nisam mogao da nadjem gresku sto me cinilo jako nervoznim. Bes se vratila i bila sve jaca i jaca. Ponovo sam ubijao lovce na vampire ali i obicne smrtnike koji su me samo pogledali sa zebnjom i strahom u ocima sto me je jos vise unistavalo.  Jednoga dana zacuo sam snazan krik koji me je dozivao upomoc. Glas je bio prepoznatljiv, bila je to ona. Usima su mi odzvanjali njeni krici koji su me dozivali upomoc, u momentu su mi kroz glavu protutnjali svi dogadjaji i svi momenti koje smo proveli zajedno. Brzo  sam se vratio u oblik furije i u oblaku crnog dima brzinom svetlosti odlebdeo do nje. Video sam je u prisustvu nekoliko vampira za koje sam mislio da su je maltretirali. Nije bilo tako. Osetio sam snazan nagon za krvi, za unistenjem bica koji mi ugrozavaju jedinu oazu u pustinji od mog zivota. Bukvalno sam imao sliku njihoviv leseva koja mi je neverovatnom brzinom pumpala krv u ,na kozi ocrtane, zile. Kada sam se nasao na samo nekoliko metara od njih sa vec isukanim kandzama i ovorenim ustima koji su zeljno iscekivali krv ispred sebe sam osetio snazan nevidljivi zid o koji sam udario. Kada sam Shvatio da se nalazim ispod sest svetlecih kamena vec je bilo prekasno, bio sam u krugu Hedviga, jedinom nacinu da se vampir uhvati i zadrzi. Ispostavilo se da je moja ljubav zapravo oduvek zelela novac koji su nudili za moju glavu. Ceo moj svet je bio unisten. U sebi sam osetio nesto sto nikada do tada nisam, bila je to tuga. Imao sam osecaj kao da se u meni pojavila ogromna rupa koja se sirila i zadavala mi ogroman i neizdrziv bol. Kako je moguce da me ljubav toliko zasledi da ne osetim to svetlece belo kamenje koje mi inace uvek mozemo osetiti jer na nas deluju snazno.Video sam veliki broj vampira koji prilazi kavezu i unezvereno gleda u mene kako se iz oblika furije razvijam u nesto tamno i zlo. Koza mi je postajala crna i izborana, na ledjima su mi se razvijala krila nalik na krila slepog misa, udovi su se tranformisali u kandze, oci nalik na zmijske kao i rep na cijem vrhu su se nalazile zmije. Bio je to poslednji oblikkoji vampir mozeda dosegne. Najvise od svega zeleo sam da izadjem, zeleo sam da smrvim sve vampire koji su me gledali imao sam zelju za krvi mnogo, mnogo krvi. Svi moji pokusaji bili su  bezuspesni. Video sam vesticae kako pazljivo prilaze gledajuci me sa strahopostovanjem. Stali su u Vrzino kolo, stale su u krug drzeci vodoravnopostavljene metle koje su formirale sestougao. Cuo sam gomilu bajalica koje su bile upucene meni. Ponekad bih osetio prisustvo mracne magije koja je ubrzo nestajala. Bio sam suvise jak za njih. Upadale su u trans i preznojavale se ali bezuspesno. Pridruzili su im se vilovnjaci i vukodlaci koji su bili kivni na mene jer sam im u noci punog meseca koji nam daje dodatnu snagu raskomadao copor. Vilovnjaci su formirali prsten vilinske prasine dok su vukodlaci koristili krug punog meseca. Prisustvo mracne magije osecao sam sve jace i sve ucestalije. Bol je bio sve jaci. Svi moji pokusaji da se odubrem bili su slabi. Njihove cini su mi crpele energiju ogromnom brzinom. Povrato sam oblik furije a zatim i oblik telesnog vampira iako je bes i haos umeni bivao sve jaci. nedugo zatim izgubio sam kontrolu nad telom. Cini su prestale, krug raskinut a moje telo je ostalo ukoceno. Nisdam bio u stanju da pomerim ni jedan jedini deo tela. Sav kontakt sa svetom bilo je culo vida koje me nije izdalo. Video sam sve. Video sam stare prijatelje kako, srecni zbog mog hvatanja, igraju i vesele se sa porodicama. Video sam vestice, vilovnjake, vukodlake, kentaure, video sam sva magicna bica sveta kako okupljenioko mene medjusobno uzivaju u slobodi. Kao da su u trenutku zaboravljene sve razmirice medju vrstama i da su se svi ujedinili oko zajednicke pretnje, mene. Svi su pokusavali da me dokrajce do kraja ali ni jednom bicu to nije uspelo pa cak ni nadmenim kentaurima koji su pokusavali da me se oslobode cinima svetlosti misleci da ce stvoriti dovoljno snazan kontrast.Kako niko nije mogao da me unisti resili su da me bace u polje divlje magije sto je polje u kome zavrsava sva magija ikada bacena zauzimajuci oblik ciste energije. Nakon dosta obreda vrhovno carobnjastvo je otvorilo vrata divlje magije i tamo me ubacilo. Secam se tog napora i te opasnosti po covecanstvo kao da je juce bilo. Svi su strahovali da se zastitna barijera ne prekine i da sva energija ne unisti apsolutno sve u celom kosmosu. Naravno sve je poslo po planu i ubrzo sam s nasao u petodimenzijalnom i iskrivljenom prostroru kakav nisam mogao ni da zamislim. Sve je bilo beskonacno daleko, a opet se cinilo kao da je na pohvat ruke. Prolazile su decenije i decenije a ja nisam ni mrdnuo. Nakon petsto godina bespomicnog lebdenja idalje se nalazim na istom mestu. Vremenom je energija pocela da mi izjeda tkiva. Danas nemam noge kao i delove ruku. Vremenom proces ide sve brze i brze. Osecam da je kraj blizu. Osecam to u kostima. Svi moji pokusaji bili su uzaludni, da je magija  prejaka za mene zakljucio sam odavno sada sam se pomirio sa cinjenicom da mi nema izlaza i taj kraj jednostavno iscekujem svakim danom. Cesto vidim kako pored mene prejezdi nesto poput mracne svere razlivene u prostoru zasta znam da je nekoko je nekada bio nalik meni.

Mracni demon, strah i trepet svim stvorovima je davna proslost. Sada sam samo bespomocni prednet u kome idalje divlja nikada ne ukroceni haos koji je kriv za sve. Mrznja me je vodila a ljubav zaslepela, sve sto postoji okrenulo se protiv mene i sve da je sve bilo osudjeno na propast od samog pocetka sfvatio sam isuvise kasno. Sada mogu samo da zalim na propustenim prilikama koje su mi se dosta puta do sada pruzile.

...Uros Mitic...

Latest feedback

Login to leave feedback Login to leave feedback