Svakodnevni zivot obicnih ljudi by aleksijenko
Summary
Taze kod cika Laze
U viseclanoj porodici uvek ima i slaganja a bogami i neslaganja. Tako se desavalo da sa jedne strane budem ja a sa druge strane svi ostali.
Ta mala razlicitost je dovodila i do smesnih situacija pa tako jedne prilike na primorju sedimo u kafani i cekamo da nas konobar usluzi. A njega, nema pa nema. Kafana je da ne zaboravim, bila prirucna tj. neki kontejner uz plazu. Konacno, dolazi nas dragi konobar i pocinje sa svojom pesmicom "nema bolje tice od prasice". Narucise svi sta je kome po volji, a ja naravno vesalicu. Sto jel' nije proslo bez uobicajenih komentara "moras ti biti posebna!"
Donese on porcije, kad necete verovati sve one pljeskavice gotovo providne a moja vesalica se rastegla po celom tanjiru. Ovarisah ja. (pogodih).
A na letovanju u Grckoj, jedared posli nas troje dece da kupimo hleb jos dezorijentisani od putovanja. Stalno smo bili u istom mestu samo u razlicitim delovima grada. U putu prema pekari posvadjamo se, njih dvoje hoce na jednu stranu ja na drugu. I tako njih dvoje kupe hleb i vrate se kuci a ja se izgubim. Sta bi drugo bilo.
Danas, kad se setim te price nije mi bas prijatno, ali sta da se radi deca su deca. Elem, posto sam videla da sam se izgubila prvo sto sam uradila je da odem do obalske straze i kazem grckom policajcu da neznam da se vratim kuci. I tako ja njemu objasnjavam na svim mogucim jezicima, a najvise rukicama, dok nije skontao sta mu zapravo govorim.
Posle je sve islo lako, preko razglasa je narod obavesten da se jedno dete poreklom iz Jugoslavije izgubilo, saopstenje je islo na nekoliko jezika: engleskom, nemackom, grckom i srpskom.
Onda je dosao moj pok. kum po mene i odveo me kuci, da, rekao mi je ovako:"Sad kad dodjes kuci, odmah idi da spavas!"
Tako sam i uradila. Moj veseli kum je bio dobar covek. Nas kumcice nije odvajao od svog deteta.
Jednom sam sa kumom isla u Katerini i on je celim putem pustao kasete sa guslama. To mi je bilo nekako posebno lepo slusati u stranoj zemlji.
Moji roditelji su visestruki kumovi i imamo veoma dobre prijatelje u nasim kumovima koji su sa raznih strana. Prijateljstva traju i danas.
U Grckoj smo isli na karting. Jednom mi je nestalo benzina usred kruga odmah na pocetku trke. I sad prilazi mi Grk i ja mu kazem "Ohi venzini", i moju omiljenu recenicu na tom jeziku "Ego kataleveno elinika, omos ohi ola", (razumem grcki ako govorite polako), covek se odusevio..nepojmiljivo koliko se raduju kad im stranac progovori njihovim jezikom. Naravno, dobila sam novi benzin i popust svaki put kad sam dosla.
Na plazi je covek raznosio krofne i neke postapalice, svojim melodicnim glasom uzvikujuci "Taze kod cika Laze!", naravno on je Grk ali nasi ljudi su ga naucili tu recenicu koja je za posledicu imala pozitivan odjek svih kupaca. Cak i stranaca koji je ne razumeju.
To su bila lepa vremena kad smo svake godine u februaru odlucivali o odlasku na more. Raspravljali o ruti i mestima koja cemo tokom letovanja obici.
Da, imam simpaticne i lepe uspomene.
***
Kako pripremiti pirinac za susi
Neki dan dok sam bila kod frizerke (vid mog drustvenog zivota), dodje jedan njen drug kako mi je kasnije rekla, iz detinjstva.
Posto je bio lep dan, sedeli smo ispred lokala.
On je sedeo izmedju nas dve, okrenuvsi se prema ulici, kako se netom ispostavilo, radi bolje preglednosti.
Neverovatno je koliko je taj covek nesvestan utiska koji o njemu stice okolina. Dakle, primetio je zenu koja je svojim automobilom kretala sa parkinga, prokomentarisao je to ovim recima: "Kako dobro izgleda odavde ona zena sto je kod tebe bila na rodjendanu! A dvaput je starija od mene!", obracajuci se mojoj frizerki koju cu nazvati Mira.
Nedugo zatim, prosla je jedna od "komsinica" iz "salona", "Uhhuh, sto je ova zgodna!". Sve u svemu proslo je nekoliko zena razlicitih godina koje je ovaj propratio sto recima sto pogledom a zbog nekih je odsetao 10-tak metara da ih bolje osmotri.
Dok je sedeo pricao je kako je radio na nekom splavu dva tri dana kao kuvar, kao, to je bio njegov probni rad. A nisu se odlucili za njega jer je on trazio 1000 evra mesecno sa nedeljnom isplatom i trazio je bolje uslove rada..navodno je kuhinja prirucna.
U svim tim njegovim opservacijama, pokazao je da je nasilan sto kretnjama sto pricom, a zasto, u jednom trenutku u zaru price rekao je da je imao zelju da potencijalnog poslodavca "zavali" pesnicom. Zatom, njegov nacin sedenja na stolici, onaj tipicno muski, rasirenih nogu, olako zavaljen, sto bi trebalo da ostavi utisak da je on opusten i nonsalantan. Jedna noga mu je cak dodirivala nogu moje stolice, sto je neoprostiva povreda mog licnog prostora. Naprotiv, ostavio je utisak bolesne zivotinjice kojoj je seks glavna preokupacija u zivotu i kojoj to spram svih znakova verbalnih i neverbalnih ocigledno nedostaje.
Pre nego sto je otisao, obzirom da je kuvar po struci, pitala sam ga kako se sprema pirinac za susi. Objasnio mi je.
Pirinac, najbolje dugozrni, se ispira pola sata pod hladnom vodom da pobeli. Zatim se stavi u malu serpicu, sa vodom tako da ga voda prekriva u visini dva prsta. Zatim se kuva na jacoj vatri dok ne provri.
Kad provri, smanji se temepratura kuvanja (otprilike na 1) i kuva se dok ima vode malo iznad gornjeg sloja pirinca.
Onda se skine sa sporeta, i ostavi da se ohladi i upije ostatak tecnosti. Na taj nacin, pirinac nece biti slepljen i moze se pristupiti daljoj pripremi susija.
Otisao je tek onda, kada smo i Mira i ja zauzele polozaj tela, skrstenih ruku i prekrstenih nogu i kada je postao svestan da je vreme njegove posete, isteklo.
***
Kako kompjuterska igrica zblizava
Igrice sa fejsbuka spadaju u socijalne igrice, osnovna stvar je imati sto vise komintenata, odnosno komsija sa kojima potom treba razmenjivati poklone i poruke, u vezi igrice.
I koleginica i ja igramo istu igricu, a mozda i neki od vas. To je Farmvill. Virtuelna poljoprivreda, sejanje, branje, negovanje biljaka, zivotinja, raspored objekata bas kao na pravom poljoprivrednom imanju.
Koleginica i ja smo krenule nekim poslom u susedni grad a ona je ostavila "domaci zadatak" momku svoje kcerke, da joj nesto u Farmvillu odradi i da se posle kako rece iskljuci sa njenog profila.
Hahaha.
Usput mi je rekla da cela porodica igra tu igru i da se svi medjusobno pomazu, tako da postignu sto su planirali da zasade ili oberu. Cak i potencijalni zet. :)
Sto se Farmvilla tice, moj nivo je zasad najvisi jer kad treba preci na sledeci nivo, ja sve rasprodam i krecem ispocetka.
Hahaha, kaze moja koleginica i drugarica, ti svako malo nemas nista. Samo obradive povrsine. Malo li je? A jos da su realne?
***
Virtuelna zena i muski strah od razgovora
Vec vise godina sam u drustvu kompjutera ovim ili onim poslom. Zaboravila sam kako izgleda normalan zivot, pod kojim podrazumevam izlaske sa dragom osobom i sve sto uz to ide. Sticajem okolnosti meni je zapao kompjuter koji mi je glavni sagovornik, tu i tamo se pojavi i neki realni sagovornik, takodje na svom kompjuteru, ili preko fejsbuka, skype. Evo sinoc mi se javio prijatelj od mog fejsbuk prijatelja. Hoce covek da prica, da se hvali, postavio brojne albume na svom profilu i onako lakonski, kaze pregledaj moje slike pa ces sto-sta saznati o meni a "rupe" u saznanju cu popuniti ja. Bacim pogled na broj albuma i zamanta mi se u glavi. Preko 40. Srecom, naslovio ih je prema destinacijama koje obisao. 'Ajde pregledam ja poneki, tek ce ti on (chat ide istovremeno) e vidim da smo ista mesta obilazili? On istovremeno gleda moje albume. Postavila sam i slike jednog svog frenda koji je profesionalni fotograf. Za njegove slike je rekao da su sve lepse od lepsih. Da, primetila sam, odgovorim.
Eto, nastavlja on moja zena je dosta mladja od mene, mnogo me voli i jedino ona me moze trpeti ovakvog kakav sam. Sa price o slikama, moj sagovornik skace na temu njegovih odnosa sa njegovom zenom. Chat ide normalnim tokom, ne pominju se nikakve licne stvari, zaboga, to je uvodni chat. I tako moj sagovornik u svakoj recenici pominje zenu dok ga nisam upitala, toliko je volis da samo o njoj pricas, a ako je tako, zasto njoj ne kazes, nego meni. Petoj devetoj osobi. U biti nebitnoj, za njegove licne prilike.
Kao sto rekoh, cesto mi se desava da kad progovorim sa nekim muskarcem odmah mi serviraju pricu da su ozenjeni. I sad razmisljam, o cemu se tu zapravo radi? Da li oni osecaju neki strah od mene, koja pritom ne iskazujem nikakve pretenzije ni skrivene ni otvorene prema njima, vec jednostavno razgovaram. I to su sasvim obicni razgovori, npr jednom sam mesaru u "C" marketu rekla da je lepo isekao meso i da sam mu zahvalna zbog toga. Pogadjajte koju recenicu mi je isporucio? Ali, ja sam ozenjen!? Kakve veze ima podatak sto si ozenjen sa pohvalom glede isecenog mesa!?
Ili jedan Grk, koji je svojevremeno dolazio da se upoznamo (obican susret, za one koji drugacije misle), postavila sam neki dan njegovu sliku, jedinu koju imam u neki album na fejsu. Elem, samo sto sam je postavila stize njegova poruka da je skinem!? Skinem je ja, a uvece se on opet javlja i kaze:"Divno od tebe sto si je skinula!" A zasto si trazio da je uklonim? Pa, znas ja sam za druge samo tvoj prijatelj a za tebe sam TVOJ OTHER FREND!!!. 'Ajme meni, setim se ja da sam ga jedne prilike u fejsu stavila pod opciju "other" posle sam to ispravila, ali eto razloga njegovog ovakvog ponasanja. Mada, cim mi je isporucio svoj zahtev vec sam izgubila volju da mu 'ista vise napisem, a da tu je i vazan momenat jezicke prirode. Imam vise desetina frendova na fejsbuku, jer imam razlicite afinitete, neke od njih znam i licno tokom zivota smo se upoznali (skolska raja, komsije, kolege sa faksa) a jedan mali deo personalno ne poznajem. Vecina se javlja sa zahtevom za prijateljstvo, ako su popunili neki od kvizova koje sam postavila tamo ili im se svidjaju moje grupe.
I tako, prolazi moj zivot u online izdanju. Pri cemu, ne kazem da mi je zao, ali ceznem za obicnim setanjem u necijem drustvu, slagacu ako kazem da to nije musko drustvo, za odlaskom u kino, za kaficom u nekom od brojnih beogradskih kafica..svasta nesto ispricah u svom malom opet online dnevniku.
***
Ceznja
Otkako sam se razisla sa muzem a ima tome prilicno godina, sve se nadam da cu nekog sresti, ma da cu biti s nekim. Ali godine koje su prosle me demantuju. Bilo je u medjuvremenu nekih flertova, pao je i poneki poljubac ali dalje od toga nista. (izuzev proslogodisnjeg iskustva).
Nije to lako, prepustiti se apstinenciji bez da pokusas da promenis stanje. Ali kod mene je izgleda to nacin zivota. Ljudi kojima to kazem, se iznenade ne veruju, a kad i dalje ostanem pri toj tvrdnji onda pomenu bivse muzeve u negativnom kontekstu. Ne mogu da veruju da su oni ostavili sto bi vi rekli "takav komad".
Nismo se slagali i rastali smo se. A da sam ja nacinila korake da nadjem drugog, nisam se bas proslavila u takvim aktivnostima. Ispocetka sam se bacila na edukacije koje sam u medjuvremenu zavrsila, mada mi se smesi jos jedna u skorije vreme kao zavrsna u mojoj struci. I kad konacno, budem stavila tacku na skolovanje, opet ostaje jedna velika rupa, u mom emotivnom zivotu.
Pa kao da meni treba puno, prilicno sam skromna. Meni seks i ne znaci toliko kao drugima, znaci mi ali kao dezert posle dobrog razgovora sa osobom do koje mi je stalo. Da li ce meni ikad biti vazno da budem pored nekog muskarca?
Zasada je to samo teorija, volela bih ja da taj neko prepozna u meni osobine koje trazi od zene. A pricati o tome i delati su dve razlicite strane medalje.
Danas sam se vratila iz grada, iznervirana administracijom i nacinom njenog funkcionisanja i bas bi mi dobro doslo malo "akcije".. Ali, medjutim.
Kao u vicu, od toga nista.
Sama sam i tuzna.
***
"Veliki" tata na dalmatinski nacin
U jednom malom gradu na granici, upoznala sam njega, kako se ispostavilo oca mog jedinceta.. Posle nekoliko meseci zabavljanja poceli smo zajednicki zivot. Ziveli smo u jednom selu u srcu Srbije. Na selu, u maloj sredini, uvek ste predmet price okoline. Ma, sta god da radite.
Tako su nase komsije ubrzo saznale da nas dvoje imamo, po njima "jako" izrazene nekakve apetite i to je bila top tema u celom selu. 'Ajme meni, gde god da odem, samo navijaju pricu na tu vodenicu. Bila sam u drugom stanju, sto je dodatno rasplamsalo price. Ispredali su bajke o nasem seksualnom zivotu na spratu, kad smo otisli, kad smo sisli, kad je ko upalio svetlo u kupatilu..ma, uzas jedan. Sve to smo ignorisali.
Fizicka aktivnost je mnogo lepsa i ima onu humaniju stranu kad nekog volite, nista vam nije ni tesko ni neobicno. Mi smo se divno dopunjavali, a bili smo i vrlo kreativni. Uspomene na te dane su lepe.
Ono cega ne zelim da se secam je, nacin, na koji smo se rastali a cije rezultate imam na papiru A4 formata. Takvom razvoju situacije je doprinela jedna starija gospodja iz drugog grada u koji je on cesto isao kobajagi, kod svojih rodjaka. Ona mu je ponudila mnogo bolje uslove zivota, odlazak u inostranstvo, resavanje drzavljanstva a za uzvrat ..
I tako nas je napustio i otisao "trbuhom za kruhom", koji je imao i da je ostao sa nama. Sve je bilo prece od deteta i porodice.
U medjuvremenu je nasao novu gospodju, naravno, uvek su to zene poreklom sa Balkana, cak iz istog mesta. Danas je po treci put ozenjen. Deteta se seti tu i tamo, ponekad ga vodi kod sebe na vise meseci, tokom raspusta. Malom, nikad ne govorim lose o njegovom ocu, jer to moze biti kontraproduktivno za njegov razvoj. Uostalom, vec pocinje da shvata neke odnose i relacije u zivotu svog oca.
A prica o alimentaciji je za sebe. Par puta godisnje je davao mizernu sumu koja ne moze da pokrije ni pola decjih troskova. Onda, sam mu predocila da posto zivim u gradu gde je ambasada njegove nove domovine mogu da skoknem do njih na kaficu i da im ispricam o njemu..kako ne placa izdrzavanje a pokazacu im i A4 papiric. Jos, naglasim, zivis u zemlji koja je poznata po bankarstvu a neznas da se koristis tom pogodnoscu.
Danas, on te svoje obaveze redovno ispunjava, bez zatezanja. Ono sto propusta je ocinska obaveza, gradjenje odnosa sa detetom, da boravi sam sa detetom. Njegova nova zena (a bice ih jos, verovatno) je rekla nasem detetu "Ne mozes da spavas sa tatom, jer muz i zena treba da spavaju zajedno!?". Posle ovoga, dete nije htelo da ode kod oca za raspust.
Sve to posmatram sa odredjene distance, ne mesam se, a "veliki" tata ce jednog dana shvatiti sta je propustio. Vec je kasno.
***
"Šta brak cini drugo do da talentovane muškarce pretvara u supruge a briljantne žene u njihove robinje?"
Kao mala devojcica sam citala jako puno tada poznate casopise "Prakticna zena", "Nada", "Una" i druge. U njima sam paznju posvecivala tekstovima koji govore o samohranim roditeljima, zenama sa decom a bez muzeva i sve to u najosetljivijem svom zivotnom dobu. U tinejdzerskim godinama.
Danas, ja to jesam, samohrani roditelj, cije dete zivi u asimetricnoj porodici. Ne smatram se, indisponiranom u odnosu na druge tzv. "srecne parove" koji kroz zivot idu zajednickim korakom.
Da li taj korak ima istu brzinu ili je jedno od njih u raskoraku, to zna svako od vas koji ste u braku. Po principu, popustanja danas brakovi opstaju. Medjutim, da li treba uvek popustiti a da bi pred svetom izgledalo, da zivite u srecnoj zajednici?
Preko izvesnih stvari koje se dese tokom godina zajednickog zivota, nije moguce preci, kada svakako ne treba traziti opravdanje da se to cini zbog dece. Koliko dece danas trpi, zaista trpi ponasanje svojih roditelja? Zasto bi deca gledala raspad sistema bracne zajednice, pod krinkom "srecne porodice"?
Roditelji, odnosno, takvi bracni drugovi ne razmisljaju o posledicama koje njihova deca nose u svoj licni zivot, sa, na taj nacin usadjenim receptom ponasanja?
Kada ostarite, sve one vase greske ce vas boleti preko vasih unuka. Nije preterivanje, to je nazalost, zivotno iskustvo brojnih generacija.
Muskarci u braku dobijaju surogat majke a zene ne dobijaju surogat oca. Zene postaju robinje, sad, koliko je svaka od njih uspesna u svom poslu pa joj ne pada tesko, to je druga tema.
A one, koje su domacice, to najbolje znaju.
Sta je pisac hteo da kaze? Mozda nista, a mozda je samo proradlio secanje na minule dane. Svoja sloboda je nemerljiva vrednost i ne bih je dala ni za kakvu srecu tipa "bracno-mracnog" zivota.
***
Zimzeleni u digitalnom svetu (Alisa u Zemlji cuda)
Svako od nas se kad-kad sretne sa papirologijom. Skoro, sam tim poslom isla na nekoliko mesta a da bih taj posao zavrsila potrosila sam celu sedmicu. Obisla sam tri razlicite destinacije.
Ispostavilo se da sam u jednom segmentu "industrije papira" sve mogla zavrsiti na prvom salteru.
Medjutim, nije tako ispalo. Dakle, obratila sam se toj ljubaznoj sluzbenici sa svojim pitanjem. Njoj, nesto nije bilo jasno, pa me je poslala svom kolegi na peti sprat. Lift postoji samo do cetvrtog sprata a odatle peske.
Pokucam i udjem u navedenu kancelariju i saceka me ova slika: S leve strane sedi sluzbenik srednjih godina i cita dnevnu stampu. A sa desne strane sedi, mladji covek tridesetih godina, kojeg oslovim prezimenom, koje sam dobila na pocetnoj instanci.
Dok je pricao sa mnom, niti jednog trenutka me nije pogledao, vec je gledao prema prozoru ili u nekom drugom pravcu, za sve vreme mog boravka u njegovoj kancelariji.
Onda me je ubedjivao, da to sto ja trazim, se nalazi na "specijalnom" Belom obrascu, kao i da se to ne moze zavrsiti za jedna dan, a takodje i da ga on ne izdaje. Stigao je da mi kaze i da je prevod tih stranica mnogo skuplji u inostranstvu nego kod nas.
Ovaj njegov ekspoze sam morala prekinuti, pitanjem koji njegov kolega mi moze pomoci glede mog zahteva?
Onda me je uputio na izvesnu svoju koleginicu, koju je plasticno opisao "sirenjem laktova u stranu", kao i recima "odmah ces je prepoznati!"
Predjem, u drugu kancelariju, na istom spratu i vidim pomenutu gospodju koja izgleda isto onako kako ju je "kolega" opisao.
Da bi mi ista, servirala pricu, kako sam ja do nje dosla potpuno nepotrebno, interesovalo ju je ko me je kod nje poslao jer zaboga "Ja samo udaram pecat". Sve ste to mogli da zavrsite na pocetnom salteru, predate zahtev i sutra dodjete kod mene. Sve vreme je kucala sa dva prsta a tu i tamo samo srednjim prstom.
Sutradan, dolazim ja sa papircetom na kome je delovodni broj, da uzmem pomenuti papiric, a obratim joj se sa Gospodjo.
Ma, kao, da sam joj "iglu u oko ubola". "Ja nisam Gospodja, vec Gospodjica!" Ali, ako ste zavrsili fakultet, po bontonu, Vi ste Gospodja, kazem ja.
"Ne, ne ja imam srednju skolu i ovde niko ko ima fakultet ne radi sa kompjuterom!?" pogledom je obuhvatila svoje dve starije koleginice.
Ovih dana, Beograd je domacin Regionalnoj ECDL konferenciji pod nazivom "DIGITALNA PISMENOST – USLOV I OBAVEZA"
Lajt motiv ovog skupa je Sposobnost koriiscenja racunara kao uslov uslov poslovanja, a time i života firmi, društva i pojedinaca.
Razmisljam, gde se tu uklapamo sa nasim nacinom rada koji se zasniva na floskuli "Sto se doktor vise ceka, to se doktor vise ceni!" Ili, zasto bi bilo jednostavno kad moze komplikovano.
Da su dobro ukorenjeni, svedoci i naziv kojim su se nazvali "zimzeleni".
Subjects
- General
Latest feedback
Login to leave feedback
Read more...
